Položaj pravosuđa u Srbiji - između vladavine prava i samovlašća

Kolaković-Bojović, Milica and Petković, Bojan (2020) Položaj pravosuđa u Srbiji - između vladavine prava i samovlašća. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd. ISBN 978-86-80756-27-1

Text Milica Kolakovic-Bojovic. Polozaj pravosudja u Srbiji.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Skiciranu na ceduljicama, snimanu u glasovnim porukama, počinjanu i nastavljanu u burnim i burnijim vremenima srpskog pravosuđa, monografiju „Položaj pravosuđa u Srbiji- između vladavine prava i samovlašća“ pisali su i sudija i profesor, i polaznik Pravosudne akademije i konsultant, i brucoš prava negde u dalekoj Nemačkoj i jedan istraživač u sred Beograda, a opet samo dva pravnika, premlada da budu saučesnici u svemu što je srpsko pravosuđe učinilo ovim što danas jeste, a opet možda prestara da svedoče njegovom temeljnom, neophodnom preobražaju. Nastala je nepune dve godine nakon prethodnice „Organizacija pravosuđa u Republici Srbiji- reformski okvir i EU standardi“, koja bi mogla bi biti shvaćena kao nastojanje da se čitalac uvede u najvažnije teme organizacije, funkcionisanja i reforme srpskog pravosuđa. Slikovito rečeno, prva monografija bila je nastojanje da se iznošeni, potrošeni ali i mnogo puta prepravljan, četkan i krpljen kaput pravosuđa iznese na svetlo dana, još jednom pregleda svaki šav i zakrpa i dobro promisli gde seći, dodati ukrasni štep ili ojačanje na iako potrošen ali izdržljiv štof od koga je sačinjen, ne bi li i dalje grejao i makar zaličio na one koji u izlozima predstavljaju najmodernije krojeve. Za razliku od nje, izdanje koje se nalazi u rukama čitaoca ne promišlja „šminkanje“ i prekrajanje. Upravo suprotno, autori ovog puta odlaze korak dalje. Iznose na svetlo skrivene rupe na postavi izraubovanih džepova, razotkrivaju razlabavljene čvorove kojim su jeftinim koncem pričvršćena ne baš sasvim identična dugmeta, mere ugao pod kojim skreće šav koji je napravio šegrt koji se predstavio kao majstor, bezuspešno ispravljaju pogrešno previjeni rever predugo i previše pritezan drugačije nego što je krojem predviđeno. Od rđavih detalja- do suštinske disfunkcionalnosti čiji su pokazatelj, autori tragaju za naizgled dobro poznatim, a opet učestalo zloupotrebljenim, osnovnim principima vladavine prava, izobličavajući, katkad groteskne primere njihovog nerazumevanja i pogrešne interpretacije i/ili selektivne primene u našem pravosuđu. Ne štedeći kritike ni EU čiji se doprinos postojećoj situaciji ne da zanemariti, autori se osvrću na nedorečenosti i kontradiktornosti nastale kao rezultat da se u okviru same EU i pristupnih procesa, odredi pojam vladavine prava i usavrše mehanizmi njegove zaštite. Detaljnost i opširnost u analizi ovog dela materije, možda će zateći čitaoca čije poznavanje „tegoba“ koje muče srpsko pravosuđe ne poznaje meru u kojoj su EU standardi vladavine prava (zlo)upotrebljavani u nastojanju da se isto to pravosuđe prekroji u „evropskom“ duhu. Oni pak, kojima je poznato da su svaka nova reforma i/ili otpor istoj „začinjeni“ pravdanjem da samo težimo usaglašavanju sa EU standardima, jasno će u ovakvom pristupu prepoznati nastojanje da se odgonetne da li je taj večiti nesklad posledica neudobnosti i nekvaliteta „briselske cipele“ u koju se pošto-po to pokušava spakovati balkansko stopalo; nenaviknutosti tog istog stopala da uopšte trpi cipelu ili pak nespretnosti da se leva i desna cipela ispravno postave i pertle vežu kako dolikuje. Kao što bi svako razuman učinio u takvoj situaciji, (a što se, opet nekako previše retko dešava u domaćoj struci i nauci) autori su odlučili da, pre postavljanja dijagnoze, detaljno ispitaju moguće mane, kako cipele-tako i stopala kome je namenjena. Kao rezultat toga, nastala je staza popločana nizom poglavlja koja nastoje da daju odgovor na pitanje: Znamo li kuda i po čijem zahtevu idemo, ali i da li to zna i sam onaj koji nas na tom putu usmerava ili je i sam u nedoumici. Svako od poglavlja, koja samo naizgled čini samostalnu priču o lutanjima u definisanju, razumevanju i oživotvorenju vladavine prava u bliskoj prošlosti i/ili sadašnjosti (ne)slavne pravosudne istorije, u svojoj biti govore samo o jednom- da li će i oni kojima je knjiga posvećena, za dvadesetak godina, postavljati ista pitanja koja postavljamo danas. Svesni da po stilu i načinu izlaganja ovi redovi ne pašu u kalupe koji su se na domaćoj naučnoj sceni odavno odomaćili, autori u svoju odbranu nemaju reći ništa više, nego li je vekovima ranije u sopstvenoj odbrani izneo Sokrat: „Ja ne umem besediti kao što se ovde besedi. Tako se, eto, i sada obraćam vama sa opravdanom, kako mi se čini, molbom da ne gledate na način moje besede — možda će ona biti lošija, a možda i bolja — nego samo da gledate na to i samo na to pažnju da obraćate da li ja pravo govorim ili ne, jer to je dužnost i zadatak sudijin, a besednikov — istinu govoriti.”

Actions (login required)

View Item