Analiza normativnog i institucionalnog okvira oblasti pravosuđa po meri deteta

Kolaković-Bojović, Milica and Stevanović, Ivana and Vukićević, Vladimir (2022) Analiza normativnog i institucionalnog okvira oblasti pravosuđa po meri deteta. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd.

Text UNICEF Normativna i institucionalna analiza.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (780kB)

Abstract

Šesnaest godina nakon poslednje sveobuhvatne reforme krivičnog zakonodavstva u oblasti pravde po meri deteta, međunarodni standardi u ovoj oblasti dostigli su značajno viši nivo detaljnosti i sveobuhvatnosti. Istovremeno, višegodišnja primena Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštititi maloletnih lica, iskristalisala je u praksi potrebu da se određena pitanja drugačije urede. Polazeći od ovih osnova, ekspertski tim Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, podržan od strane Kancelarije UNICEF-a u Republici Srbiji, sproveo je u periodu jun 2021- januar 2022. sveobuhvatnu procenu usklađenosti krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima. Pored toga, ekspertski tim je sproveo uporednu analizu institucionalnog okvira u pogledu mogućih izbora rešenja institucionalne koordinacije javnih politika u oblasti pravde po meri deteta. U pogledu opštih pitanja, od značaja za položaj maloletnika u krivičnom postupku, bez obzira na to da li su u postupku u ulozi učinioca, svedoka ili oštećenog krivičnim delom, zaključeno je da je neophodno usklađivanje pojma deteta koji u međunarodnim standardima podrazumeva lice starosti do 18 godina. Pored toga, identifikovana je potreba propisivanja bližih kriterijuma i procedura za ocenu najboljeg interesa deteta. Prepoznata je i potreba propisivanja obaveze kontinuiranog stručnog usavršavanja za profesionalce u kontaktu sa maloletnicima, praćeno utvrđivanjem obaveze poštovanja dostojanstva i integriteta deteta i to na nivou načela krivičnog postupka, ali i za preciznijim i sveobuhvatnijim garancijama privatnosti maloletnika, uključujući odnos medija i pravosuđa. Položaj maloletnih učinilaca krivičnih dela potrebno je unaprediti proširenjem mogućnosti primene oportuniteta krivičnog gonjenja i na maloletne učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do osam godina, ali i proširiti listu vaspitnih naloga i dati mogućnost tužiocu da sve vaspitne naloge primeni u fazi pre početka krivičnog postupka prema maloletniku u predistražnoj fazi. Polazeći od principa krajnjeg sredstva, potrebno je unaprediti uslove u pritvorskim jedinicama, širiti primenu alternativa pritvoru, uključujući razmatranje zabrane njegove primene za maloletnike mlađe od 16 godina. Procesni položaj trebalo bi unaprediti i kroz audio/video snimanje ispitivanja. Potreba za unapređenjem identifikovana je i u pogledu izvršenja krivičnih sankcija, a posebno u pogledu postupanja i uslova izvršenja zavodskih vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora, naročito u delu koji se odnosi na primenu disciplinskih mera. Postpenalni prihvat maloletnika i dalje predstavlja neadekvatno/nedovoljno regulisanu oblast, čime se direktno negativno utiče na recidivizam ove kategorije učinilaca. Položaj maloletnih oštećenih krivičnim delima, neadekvatno je uređen, počev od same nekonzistentne upotrebe i dualiteta pojmova „žrtva“ i „oštećeni“ u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu. Za maloletne oštećene nije obezbeđena sistemska stručna podrška tokom postupka, zasnovana na prethodnoj proceni individualnih potreba, kao ni prisustvo osobe od poverenja na pretresu. I dalje izostaje obaveza organa postupka da obavesti oštećenog o puštanju okrivljenog iz pritvora, odnosno sa izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, u zavisnosti od uzrasta učinioca, izuzev kada postoji rizik od odmazde. I pored adekvatnog zakonskog okvira, ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku je u praksi gotovo nemoguće, pa je pored dosledne primene Smernica VKS, neophodno urediti tužilačko postupanje opštim uputstvom RJT-a, praćeno obukama i upotrebom uniformnih obrazaca za potrebe opredeljivanje zahteva. Najsveobuhvatnije intervencije neophodne su u Krivičnom zakoniku, budući da su neusklađenosti identifikovane u brojnim oblastima, uključujući kaznene raspone propisane za krivična dela protiv polne slobode učinjena na štetu maloletnika, a time i rokove zastarelosti za istu kategoriju krivičnih dela. Usklađivanje krivičnih raspona ali i same radnje izvršenja neophodno je i za krivično delo Trgovina ljudima, kao i njegovo jasnije razgraničenje sa srodim krivičnim delima. U KZ neophodno je uvrstiti niz novih inkriminacija, počev od krivičnog dela Prodaja deteta, preko krivičnih dela kojima se inkriminišu prisilni nestanci i nelegalno uklanjanje deteta, pa sve do izričite zabrane regrutacije i iskorišćavanja maloletnih lica u neprijateljstvima od strane oružanih grupa koje nisu oružane snage države. Imajući u vidu brojnost pitanja u vezi sa kojim postoji neusklađenost krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti pravde po meri deteta, neophodno je da nadležne institucije bez odlaganja uđu u proces usklađivanja, najpre, kroz procenu da li je, usled obima potrebnih izmena to uopšte moguće učiniti kroz izmene i dopune ZMKUD-a ili je potrebno izraditi potpuno novi zakon, koji bi na sveobuhvatan način odgovorio zahtevima za usklađivanjem ali i realnim potrebama da se prevaziđu problemi u praksi. Istovremeno, potrebno je pristupiti izmenama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, posebno imajući u vidu da su ove izmene već više puta odlagane, za šta nije bilo opravdanja, naročito ako se uzme u obzir da su ovi zakoni u istom periodu menjani u drugim segmentima. Kroz uporednu analizu institucionalnog okvira u oblasti pravde po meri deteta analizirane su organizacione strukture i kapaciteti ministarstva pravde Austrije, Mađarske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Srbije. Uočeno je da Ministarstvo pravde Republike Srbije u pogledu nadležnosti i poverenih poslova ne odstupa od praksi analiziranih država, ali da postoje značajna odstupanja u pogledu organizacione strukture i kapaciteta. Imajući u vidu obim nadležnosti Ministarstva pravde Republike Srbije u pogledu krivičnog materijalnog i procesnog prava nedostatak specijalizovane organizacione jedinice koja bi se isključivo bavila krivičnom-pravnom materijom, a što je uobičajena praksa posmatranih država, predstavlja ozbiljnu prepreku za ostvarivanje pune usklađenosti sa brojnim međunarodnim standardima u oblasti prava deteta. Dodatno nedovoljni kadrovski kapaciteti Ministarstva pravde kao i odsustvo specijalizacije službenika za rad na propisima od značaja za prava deteta dodatno otežavaju reformske napore u oblasti prava deteta.

Actions (login required)

View Item