Stojanović, Anđela (2011) Načelo određenosti krivičnog zakona (lex certa) u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Zbornik radova Pravnog fakulteta, 45 (1). pp. 455-468. ISSN 2406-1255
Text
1.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (349kB) |
Abstract
Član 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda se ne odnosi samo na zabranu retroaktivne primene krivičnog zakona. Zaštita koja se pruža njime je nešto šira, i razvija se kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Zbog znatnog uticaja common law-a, član 7. se ne može shvatiti na način na koji se načelo zakonitosti tradicionalno shvata u kontinentalnom pravu. Kada je reč o načelu određenosti krivičnog zakona, praksa domaćih sudova ima veliki uticaj na procenu Suda da li je reč o nedovoljno određenom zakonu, što je posledica uticaja common law-a. Iako je reč o donekle relativnom segmentu načela zakonitosti, u pojedinim stavovima Suda leži opasnost od njegove dalje relativizacije. U pojedinim slučajevima može se reći da je Sud izbegao da okarakteriše zakon neke zemlje kao neodređen, dok se u drugim slučajevima, gde je osuda bila bazirana na međunarodnom pravu, gotovo nije bavio problemom neodređenih kazni. Sud je u svojoj dosadašnjoj praksi u samo jednom slučaju utvrdio kršenje ovog načela. Buduća praksa će možda dalje razjasniti način na koji Sud shvata ovaj inače relativan princip.
Item Type: | Article |
---|---|
Uncontrolled Keywords: | Evropska konvencija za zašttitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, lex certa, zabrana retro-aktivnosti krivičnog zakona, načelo zakonitosti |
Subjects: | H Social Sciences > H Social Sciences (General) |
Depositing User: | iksi iksi |
Date Deposited: | 13 May 2022 10:46 |
Last Modified: | 08 Dec 2023 12:09 |
URI: | http://institutecsr.iksi.ac.rs/id/eprint/501 |
Actions (login required)
View Item |