Analiza uticaja primene alternativnih sankcija i mera u Republici Srbiji u periodu od 2015. do 2020. godine / Impact Assessment of the Application of Alternative Sanctions and Measures in Serbia, 2015 to 2020

Kolaković-Bojović, Milica and Batrićević, Ana and Matić Bošković, Marina (2021) Analiza uticaja primene alternativnih sankcija i mera u Republici Srbiji u periodu od 2015. do 2020. godine / Impact Assessment of the Application of Alternative Sanctions and Measures in Serbia, 2015 to 2020. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd.

	Text Analiza_srp.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)
	Text Analiza_engl.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Višegodišnji rast broja lica lišenih slobode, koji je doveo do stope zatvaranja od 159,9 u odnosu na evropski prosek od 103,2 na kraju 2019. godine, zajedno sa podacima o visokom udelu pritvorenika u ukupnom broju lica lišenih slobode, kao i visokom udelu kratkotrajnih, koje čine čak 38,78% u ukupnom broju izrečenih kazni zatvora u 2020. godini, govore o postojanju značajnog, dodatnog prostora za proširenu primenu vanzavodskih sankcija i mera u Republici Srbiji. Opšti pokazatelji primene vanzavodskih sankcija i mera (VZSM) u periodu 2015-2020. ukazuju na postojanje (uz izuzetak 2019. godine) pozitivnog trenda, pri čemu je udeo alternativnih sankcija 2020. godine iznosio 16,5% u odnosu na ukupan broj izvršenja krivičnih sankcija, što u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 9,7%, predstavlja značajan rast. Kada je reč o strukturi izrečenih VZSM, ne računajući posebne obaveze kojima je uslovljeno odlaganje krivičnog gonjenja, dominira kućni zatvor sa primenom elektronskog nadzora, s ledi ga kućni zatvor bez primene elektronskog nadzora, potom rad u javnom interesu i kućni pritvor sa i bez primene elektronskog nadzora. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom javlja se tek sporadično, pri čemu kućni zatvor sa i bez primene elektronskog nadzora, sa 35% i 32% zajedno čine gotovo 70% svih VZSM, rad u javnom interesu čini 14%, kućni pritvor uz primenu elektronskog nadzora 11%, kućni pritvor bez primene elektronskog nadzora 8%, dok uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom ne dobacuje ni do pola procenta. Kada je reč o najvećim izazovima u pogledu šire primene VZSM, uočljiva je potreba za unapređenjem razmene informacija i iskustava između sudija, tužilaca i poverenika, o organizaciji i funkcionisanju Povereničke službe, kao i problemima u praksi izvršenja, naročito na nivou područja viših sudova. Primetan je i neadekvatan normativni okvir i softverska rešenja u oblasti evidencije i obrade statističkih podataka o izrečenim VZSM, kao i obuke administrativnog osoblja u sudskim pisarnicama. Nedostatak informacija o kapacitetima Povereničke službe ili sam nedostatak kapaciteta, u sadejstvu sa izostankom jasnih kriterijuma prioritizacije predmeta u slučaju zaostataka u izvršenju i dalje demotiviše sudove za masovniju primenu VZSM. I dalje izostaje uniformni, strateški pristup unapređenju saradnje Povereničke službe i UIKS na lokalnom nivou. Za vreme prvog šestogodišnjeg perioda funkcionisanja, „Probaciona služba“ u Srbiji bila je deo Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija. Naime, tek tokom 2021. godine izmenom Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u UIKS, formirano je Odeljenje za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera. Promena u institucionalno-organizacionom statusu upravljanja izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera, praćeno je i značajnim unapređenjem administrativnih kapaciteta u periodu 2019-2020. i to nakon višegodišnje stagnacije izazvane prvenstveno odlukom Vlade RS da merama finansijske konsolidacije značajno ograniči dodatno zapošljavanje u javnom sektoru. Ipak, postojeća i planirana jačanja administrativnih kapaciteta, projektovana bez prethodno sprovedene funkcionalne analize, odnosno mapiranja poslova i poslovnih procesa, dovela su do toga da poverenici i dalje trpe veliko opterećenje administrativno-tehničkim poslovima. Nepovoljniji radno-pravni status poverenika, u odnosu na službenike tretmana, deluje demotivišuće na iskusne stručnjake iz službe tretmana, ali i na mlade profesionalce da se opredele za ovu profesiju. U posmatranom periodu, postignut je i napredak u pogledu tehničkih kapaciteta Povereničke službe, kroz nabavku dodatnog broja elektronskih uređaja za nadzor i vozila, kao i kroz uspostavljanje Softvera za evidenciju lica lišenih slobode (SAPA), čime je stvoren preduslov za efikasnije čuvanje, obradu i razmenu podataka u okviru Povereničke službe. Normativni okvir koji uređuje postupanje poverenika u okviru nadzora nad primenom obaveza čijim je izvršenjem uslovljeno odlaganje krivičnog gonjenja iz člana 283. ZKP-a je neadekvatan i nepotpun, što rezultira nejasnim razgraničenjem nadležnosti sa tužilaštvom i neadekvatnim nadzorom nad izvršenjem. Poverenička služba u posmatranom periodu nije vodila evidencije o predmetima iz ovog segmenta nadležnosti, a Poverenici su mahom stava da Poverenička služba ne bi trebalo da vrši nadzor nad obavezama iz člana 283. ZKP ili makar ne nad onom najzastupljenijom, uplatom novčanih iznosa u humanitarne svrhe. Iako u porastu, širu primenu mere zabrane napuštanja stana, u periodu 2016-2019. usporio je nedostatak adekvatnih infrastrukturnih i administrativnih kapaciteta za njeno izvršenje. Nakon što su ovi problemi u velikoj meri prevaziđeni tokom 2019. i 2020. godine, primetan je nagli rast određivanja ove mere. Ipak, u praksi i dalje postoji niz problema, mahom vezanih za nedostatak adekvatne prethodne provere ispunjenosti tehničkih uslova za određivanje ove mere, kao i njeno određivanje licima koja su višestruki povratnici, čak i u vršenju teških krivičnih dela, zbog čega poverenici ukazuju na sopstvenu nebezbednost prilikom postavljanja uređaja za elektronski nadzor ili kontrolnih poseta. Pored toga, poverenici neretko ukazuju i na nemogućnost uspostavljanja efektivne kontrole nad izvršenjem ove mere u situacijama kada je ona određena bez elektronskog nadzora i/ili uz dodatne zabrane poseta i komunikacije. Usled neadekvatnog i nepotpunog normativnog okvira, kao i višegodišnjih problemima sa infrastrukturnim i administrativnim kapacitetima Povereničke službe, primena kazne zatvora u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, nije adekvatno zaživela i rezultira brojnim problemima u praksi, uključujući izostanak efektivne kontrole, izostanak tretmana osuđenih lica i nemogućnost preinačenja modaliteta izvršenja u zavodski u situacijama kada lice izbegava da započne izvršenje, ne pridržava se programa izvršenja, konzumira nedozvoljene supstance ili postane nasilno, uključujući izvršenje novog krivičnog dela. Uprkos brojnim benefitima po učinioca, sistem izvršenja krivičnih sankcija i društvo u celosti, primetan je negativan trend izricanja kazne rada u javnom interesu počev od 2017. godine. Zastupljenost ove sankcije među apelacijama izrazito je neujednačena, što je u direktnoj vezi sa preduslovima za izvršenje ove sankcije, budući da je gotovo 70% potpisanih sporazuma na području AP Vojvodina. Neadekvatnost kapaciteta za izvršenje, još uvek deluje demotivišuće na sudije u pogledu izricanja kazne rada u javnom interesu. Kazna se dominantno izvršava u oblasti komunalnih delatnosti i u ustanovama socijalne zaštite. I dalje je prisutan neadekvatan nivo svesti (kako kod potencijalnih poslodavaca, tako u opštoj javnosti) o kapacitetima i značaju ove sankcije, kao i problemima nadzora nad izvršenjem ove kazne, odnosno izbegavanja i sankcionisanja eventualnih zloupotreba. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom je u posmatranom periodu izricana tek sporadično, a od 2017. godine pokazuje trend rasta uzrokovan rastom izricanja ove mere na području prvenstveno novosadske, a samo delimično i niške apelacije. Izostanak standardizovanih i održivih mehanizama saradnje sa institucijama na nivou lokalnih samouprava, otežava primenu mera određenih u okviru zaštitnog nadzora. Određivanje mera uz uslovni otpust nije u praksi ispratilo nagli rast primene uslovnog otpusta , pa se uz izuzetak javljanja organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi i blagovremenog obaveštavanja o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta, ostale javljaju tek sporadično. Pronalaženje adekvatnog zaposlenja i dalje je otežano zbog neaktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje i predrasuda potencijalnih poslodavaca, kao i nedostatka obuka za prekvalifikaciju. Saradnja i razgraničenje nadležnosti poverenika i policije u nadzoru određenih mera i dalje su neadekvatni i/ili nejasni, a organizacija i kapaciteti sistema zdravstvene i socijalne zaštite otežavaju uključivanje u programe savetovališta i kontrolu uzdržavanja od konzumiranja alkohola i droga. Novouspostavljeni sistem izricanja i izvršenja VZSM neosporno predstavlja relevantan ali i dalje nedovoljan odgovor na potrebu rasterećenja sistema izvršenja krivičnih sankcija i zamenu kratkotrajnih kazni zatvora alternativnim sankcijama, ali i u pogledu diverzifikacije krivičnih postupaka i unapređenja reintegracije i redukcije povrata primenom mera uz uslovni otpust. Uticaj sprovođenja relevantnih zakonskih odredaba kojima se uređuje izricanje i izvršenje VZSM, u domenu efikasnosti, u velikoj meri je redukovan usled činjenice da prilikom usvajanja novih zakonskih rešenja nije urađena adekvatna procena finansijskih efekata zakona, što se direktno odrazilo na dinamiku uspostavljanja i kapacitete Povereničke službe. Sve dalje zakonodavne izmene zahtevale bi precizno mapiranje dodatnih poslova i izmena poslovnih procesa, kao i preciznu procenu očekivane promene u projektovanom periodu, u odnosu na potrebno jačanje administrativnih i tehničkih kapaciteta. Na osnovu ranije prezentovanih rezultata, može se zaključiti da su najvidljiviji efekti primene VZSM postignuti kroz smanjenje udela kratkotrajnih kazni u ukupnom broju kazni zatvora, dok su najslabiji na polju senzibilisanosti nosilaca pravosudnih funkcija za njihovo izricanje, kao i lokalne zajednice i šire javnosti za benefite koje sa sobom novi primena VZSM. Osnovni preduslov za obezbeđivanje održivosti sistema VZSM, priprema neophodnih izmena normativnog okvira, kojoj bi prethodila temeljna procena mapiranja postojećih i planiranih poslova, poslovnih procesa, kao i administrativnih i tehničkih kapaciteta neophodnih za primenu novih zakonskih rešenja, uz preciznu procenu finansijskih efekata takvih izmena.

Actions (login required)

View Item