Stavovi Venecijanske komisije kao okvir ustavnih promena u oblasti pravosuđa

Kolaković-Bojović, Milica (2017) Stavovi Venecijanske komisije kao okvir ustavnih promena u oblasti pravosuđa. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 36 (3). pp. 21-37. ISSN 0350-2694

Text milica kolakovic bojovic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (237kB)

Abstract

Proces ustavnih promena neminovno izaziva intenzivne reakcije kako stručne, tako i opšte javnosti. Potreba za najširim dijalogom u okviru ovog procesa više se ne dovodi u pitanje. Ipak, godinama unazad, pitanje ustavnog uređenja više nije isključivo unutrašnje pitanje evropskih država. Članstvo u porodici evropskih naroda, bilo kroz Savet Evrope, bilo kroz Evropsku uniju, podrazumeva i obavezu dostizanja i održavanja određenog nivoa standarda u pogledu organizacije i funkcionisanja pravnog sistema. Jedan od najznačajnijih mehanizama u ovom smislu jeste i prethodna analiza i davanje mišljenja na nacrt ustava od strane Venecijanske komisije ali i uvažavanje stavova koje je Komisija zauzela analizirajući ranije predloge ustava drugih država, i to već u fazi javne rasprave i izrade radnog teksta. Kako su aktuelne ustavne promene u Republici Srbiji sastavni deo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a u okviru Poglavlja 23, već i samim Akcionim planom za ovo poglavlje, Srbija se obavezala da, u delu koji se odnosi na organizaciju a naročito nezavisnost pravosuđa, Ustav izmeni u skladu sa stavovima Venecijanske komisije. Naizgled, ovo bi trebalo da bude jednostavan zadatak koji u praksi dobija na složenosti usled nekoliko faktora koji su analizirani u ovom radu: Najpre, reč je o pitanju postojanja nedvosmislenih standarda koji regulišu nezavisnost pravosuđa a potom i o njihovoj (ne)selektivnoj primeni na sve države podjednako, a potom i o fleksibilnosti i jednoznačnosti stavova koje je Venecijanska komisija zauzela o konkretnim pitanjima koja se tiču ustavnih garancija u oblasti pravosuđa. Ova pitanja su od suštinskog značaja, kako za njihove domete u oblikovanju novog teksta Ustava, tako i u pogledu izbora konkretnih rešenja kada je reč o sastavu i ovlašćenjima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao tela koja imaju zadatak da osiguraju nezavisnost pravosuđa, ali i načinu izbora i trajanju mandata nosilaca pravosudnih funkcija.

Actions (login required)

View Item